srijeda, 28. lipnja 2017.

12 ljetni kamp tehnike Beli Manastir























-Ljetni kampovi su mjesta gdje se stvaraju ljubavi, prijateljstva, gdje učimo, a zabavljamo se. Prošle godine sam bila u kampu književnosti i bilo je stvarno jako lijepo, ove godine sam htjela ponoviti to iskustvo. No, ove godine umjesto kampa književnosti išla sam u kamp tehnike.Svaka škola je odabrala par učenika, a grad Beli Manastir je platio sve troškove, tako da je ovaj kamp za sve nas bio besplatan. Na prijavnici smo sa brojevima 1,2 i 3 označavali radionicu koju bismo htjeli pohađati, ja sam pod broj 1 označila radionicu digitalne fotografije, što je očito jer jako volim fotografiju. Trebali smo imati svoj aparat, tako da sam ja nosila mamin Olympus VG-110 koji ima 12 Megapixela. Solidan fotić.

Prvi dan

-U tu Mađarsku kuću ja sam stigla u pola 11. Tamo je već bila prijateljica iz škole, prijavila sam se voditelju i on nam je dao sobu. Mi smo bile u prizemlju, prva spavaona. . U spavaoni ima 8 kreveta i cure su već bile tamo, ja sam odabrala gornji krevet i ostavila naravno ogroman kofer jer ja sam ona cura koja nosi hrpu preparata. Vani sam razgovarala sa jednom curom s kojom treniram, prozivani smo po radionicama i dobili smo oznake s imenima da se raspoznajemo. Podjelili su nam majice, ja sam tražila S, ali sam dobila M (bukvalno, skoro svima je bila velika majica). Obukli smo je svi i fotkali se u njoj, a onda smo je skinuli. Dobili smo i neki paket od školske knjige (bilježnicu, časopis, sat ravnala itd..). Imali smo kratak razgovor sa svojim mentorom o tome kakve fotoaparate imamo (nas 5. je bilo u foto-radionici). Poslije ručka, smo trebali gledati neki film o Baranjskoj čistoći, ali nas je mentor izvukao i mi smo u jednoj sobi započeli sa predavanjem. Gledali smo neke fotografije i govorili što s njima ne valja, prošli smo kroz osnovne funkcije, ali i one malo naprednije. Odgledali neki mali filmić, pa nam je mentor rekao neke cake. Na kraju smo dobili neke knjige, nalazili smo fotografije koje nam se najviše sviđaju i obrazlagali zašto nam se baš one sviđaju. Naš mentor je stvarno dobar, on je rekao da ako nešto trebamo ili nam postane dosadno, samo mu kažemo i on će napraviti stanku. Imali smo jedno 4-5 stanka za piće i wc, plus da smo smjeli koristiti mobitele ako nas na primjer netko zove. (Ne ono da se igramo dok on priča).

-Oko 5 nas je pustio, i pošto ja nisam znala da li ćemo imati vremena nakon večere (jer ne smijemo u sobe, dok svi ne završe sa jelom) otuširala sam se. No, tragedija je što nije bilo tople vode i ja sam se bukvalno tuširala u ledenoj vodi. Vani je pljuštala kiša, i onda smo imali večeru. Cura iz moje škole je našla dečka, pa smo mi pričali. U 9 smo izašli iz soba, i imali smo da biramo hoćemo li gledati film, utakmicu ili vani pričati. Ja sam vani istresala sve moguće teme sa curama i igrala Uno. U pola 11 smo otišli u sobe na spavanac, ali zapravo to nije bio spavanac jer smo mi pričale dok nas jedna cura nije potjerala s time "da ćemo spavati na kanti jer ćemo sutrašnji dan biti umorne".





















Drugi dan

-Ujutro u pola 7 su nas probudili dečki sa viknjom "budnja". Mi smo se sve obukle i izašle van na doručak. Za doručak su se djelile hrenovke, ja to ne jedem pa sam preskočila. Na jednom stolu pokraj je bilo mlijeko i kornfleks, mene je prvo bilo sramota da odem jedina, ali kada su rekli da možemo, nas jedno 10 cura se diglo i otišlo po kornfleks. Nakon doručka, mi sa foto radionice smo išli na teren  u Zmajevac, tema su na bili gatori (vinski podrumi), tj. kulturna baština. Fotografirali smo napuštene kuće i tu ulicu, ušli smo i u jedan gator te fotografirali taj dio, zatim smo fotografirali i restoran i crkvu. Kako smo fotografirali crkvu, izgubili smo svog mentora koji je otišao niz ulicu. Šetali smo tom ulicom i fotografirali je. Usput smo smo svi kupili sokove. Dok smo čekali auto, zezali smo se s dečkima da ćemo njih tutnuti u gepek. Autom smo išli do vinograda da ih fotkamo, a zatim i do vidikovca. Vratili smo se u vrijeme ručka, nakon ručka i odmora, na radionici smo birali najbolje fotografije (od svakoga šest). Imali smo opet mi odmor, a zatim smo pisali govor za prezentaciju koji sam naravno ja morala čitati. Još jedna cura i ja smo zamolile da nas pusti na tuširanje dok nema dečkiju, pustio nas je i mi smo se otuširale (bilo je tople vode jejj). Imale smo slobodno do nekih 5 sati i to smo bile same jer je skoro cijeli kamp išao na teren. Oko 5 su po nas došli izviđači, s njima smo svi igrali neke igre.

-Prvu smo igru igrali svi zajedno, taj neki vođa izviđača si je na majicu zakačio zviždaljku, išao je u krug, a mi smo se kao dodavali zviždaljkom i pištali u nju dok je jedan dečko morao pogoditi kod koga je zviždaljka. Bilo je urnebesno je nije vidio da je kod tog vođe zviždaljka. Zatim smo podjeljeni u skupine. Prva igra je bila neko "potapanje brodovlja". Znači neki kolci su poredani i ti moraš kolce suprotne ekipe srušiti. Sljedeća je bila "izvlačenje rubaca" i meni lično najdraža. Na lijevu stranu hlača staviš rubac i ta lijeva ruka ti treba biti iza leđa. Cilj igre je desnom rukom svom protivniku izvuči rubac. Ja sam u ovoj igri dobila "nagradu" jer sam pobijedila skoro sve. Zadnju rundu sam radila sa izviđačicom koja nikada nije izgubila u toj igri, i ona je za sekundu bila brža. No, isprika mi je što sam ja prije te runde radila jednu 4 minute, pa sam bila umorna. Meni je to lagana igra je treniram karate borbu i meni je brzina dobro razvijena, kao i vid. Mislim meni je cilj protivniku proći kada najmanje očekuje. Iako ja nisam pobijedila tu curu, jedan dečko iz moje škole je. I zadnja igra je bila da trčimo tko će prije do kutije šibica. Ispalo je katastrofa jer smo mi cure stalno pričale. Poslije smo imali večeru, tj. roštilj i bilo je odlično. Navečer smo imali karaoke, ja sam obukla haljinu, i prvo je neka cura pjevala, a onda se je nas petero iz sobe diglo na pozornicu i pjevalo. Bilo je fenomenalno. Ostatak večeri sam pričala sa drugim curama. Oko pola 12 smo pušteni u sobe i tamo smo mi cure igrale istina i izazov. Jedna je otišla u mušku sobu i tamo legla na pod, haha. Nakon mog nagovaranja otišle smo spavati oko 2 sata.










































Zadnji dan

-Probudile smo u 7 sati i otišle na doručak. Poslije doručka smo mi iz foto radionice imali odmor. Kada su došle isprintane fotke, mi smo ih slagali u izložbu i ljepili na zid. U 12 sati su došli roditelji i svi su prezentirali svoje radionice. Moja radionica je bila zadnja, pročitala sam naš govor. Mentor nam je zatim podijelio diplome i neke privjeske za ključeve. Nakon toga, do mene i mojih roditelja je došao jedan djedica i pozvao me u foto klub. Vidio je fotografiju koja je odabrana, tu fotografiju ja sam htjela prvo izbrisati, ali sam ipak ju ostavila i ispala je najbolje od svih. Rekao je da kada isfotkam dosta fotografija dođem tamo da razgovaramo o njima i da mi da savjete. Pozdravila sam se sa curama i onda sam krenula kući.

Opći dojam

-Svima vama koji imate mogućnost, predlažem da odete u kamp jer je to jedno divno iskustvo, upoznamo ljude sa sličnim interesima i zabavimo se. Meni se jako svidjelo i nadam se da ću imati priliku ići ponovno.

Stvari koje su me zasmetale i koje bih promjenila

-prva je ta što su nama dečki ulazili u sobe i kupaonicu. Meni su ušli u kupaonicu, a srećom što sam imala zavjesu. Prvu noć su nam došli u 1 sat ujutro i nisu nam dali spavati.

-druga je što mislim da bi se trebalo provjeravati što drugi rade jer sam ja imala osjećaj da su na katu životinje koliko je to udaralo.

-treće je da kupaonicu ne bih trebali djeliti dečki i cure jer iskreno dečki potroše svu vodu namjerno, bolje je da su u prizemlju cure sa curama.

-četvrto hrana je katastrofa, mislim stvarno onaj grah ni ne izgleda fino.

- peto, trebale bih se djeliti kazne, a ne kod nas u sobu ušao dečko i neke cure, uključujući mene izvrijeđo, rekao mi je da sam "kuč**". Mene to nije zabolilo jer je taj kretenčina, ali sam sigurna da neke cure jeste.

-i šesto, trebali su paziti da imamo tople vode, te ne mjenjati radionice i učesnike, ako se netko prijavio u (bubam) promet nisu ga trebali staviti u radionicu dokumentarnog filma.



Broj komentara: 8:

  1. Predivan post, draga. Drago mi je da si se lepo prvoela u kampu. I ne brini zbog bezobraznih dečaka, svuda postoje takve kretenčine.

    Rosegal Beauty Wishlist | laAdda

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti! Znam, ali eto ima i osoba koje su plakale zbog spomenutih i njih mi je iskreno žao. :)

      Izbriši
  2. Odlican post!Ja iskreno nikad nisam bila u kampu, ali sad si mi ti ulila zelju.Pusti decake, bitno je da si se ti lepo provela.
    http://sofijasjourney.blogspot.rs/2017/06/putovanje-pocinje.html

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala! Svakako jednom odi, to su putovanja za pamćenje. :)

      Izbriši
  3. Kampovi me nikada nisu privlačili, ali nisam znala da postoji i foto-kamp/grupa :)
    Morat ću se malo raspitati.
    Pusti dečke, bitno je da si se ti lijepo provela :)

    moonstears

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Slažem se s tobom, samo mi je žao nekih cura. Kod nas postoji to u sklopu tehničkog kampa. Realno gledano postoje svakakvi kampovi, no neki su doista skupi. :)

      Izbriši
  4. Baš mi je drago što si se lepo provela u kampu. Nadam se da ćeš ići ponovo i opet nam sve detaljno napisati. :)

    The Fashion Spell | YouTube

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti! Naravno da ću pisati post ako budem opet išla, to mi je najdraži dio. :)

      Izbriši